Gitarista i kompozitor, Dušan Duda Bezuha, rođen je 1958. Sa samo trinaest godina  svirao je u,  tada, jednoj od najpopularnijih beogradskih grupa , TILT , u kojoj su svirali Dejan Cukić, Nele Stamatović, Miroslav Cvetković, Predrag Jakovljević...

Jedno vreme su nastupali i kao prateći bend Branka Marušića – Čuture.  U grupu „Suncokret“, kroz koju je prošao i Bora Ðordević,  ušao je 1976.  U bendu je jedno vreme svirao  i Ivica Vidović – VD.

Od  1979. Godine,  radi kao studijski muzičar, aranżer i producent.  Između ostalog, radio je i na na albumima izvođača i sastava: Bajaga i Instruktori  (Jahači magle),  Alisa, Bebi Doll, Viktorija... Piše pozorišnu i filmsku muziku.  Tokom 1998, sa Vladom Divljanom radi muziku za film „Tri palme za dve bitange i ribicu“, koja izlazi kao istoimeni album. Takođe je radio i u satiričnom kabareu „Ja pevam svoj bluz“, sa Goranom Sultanovićem i Aleksandrom Grujićem. Nastupao je, i često  sarađuje sa kompozitorom Kornelijem Kovačem. Od 1991. godine , radio je sa Đordjem Balaševićem, na sedam studijskih albuma : Marim ja, Jedan od onih dana , Naposletku…

-Meni je bila čast da sviram sa Balasevićem sedamnaest godina. Pre svega, on je divan autor,  a u orkestru  je bila i vrhunska ekipa muzičara. Ne zna se ko je bolje svirao,  i mi smo sve od sebe davali da tu muziciramo  na jedan fin način.

Za Kornelija Kovaca, Bezuha dodaje da je veoma precizan i pedantan muzičar.

-Kornelije, zna sta hoće, i sve piše. Ne dozvoljava muzičarima da mnogo improvizuju. Njegove pesme su mi od malena ostale u glavi.  Divno je sarađivati sa nekim koga poštuješ kao muzičara.

Saradnju sa beogradskim blues bendom Zona B, Duda je započeo još krajem devedesetih, i do sada  je,  sa ovim poznatim beogradskim blues sastavom snimio albume:  Juke box,  Pirat , Two on One, album “Original” sa petnaest autorskih kompozicija, koje su pored njega napisali  Slobodan Samadżić, Dadi Stojanović  i Miomir Mušicki.  Ovo ostvarenje je objavljeno pod etiketom izdavačke kuće “One Records” iz Beograda. Isti izdavač, objavio je i autorske albume “Devil Blues” iz 2007. i , 2011. godine “Joker”.”  Učešće u stvaralaštvu grupe Zona B, za poznatog gitaristu, Dušana Dudu Bezuhu, predstavlja svirku za “svoju  dušu” ,  a umetnik ističe da sastav nije nastao iz  komercijalnih pobuda.

-Za mene je najveći uspeh, to sto sam imao, i imam  priliku da sviram sa najboljim  muzičarima i pevačima, ne samo u sadašnjoj Srbiji, nego i u bivšoj Jugoslaviji. Učestvujem u raznim projektima, u kojima, mi muzicari, imamo neku svoju igru, i u kojima stvaramo “magiju”.  Nije novac presudan u takvim stvarima. Zona b je jedna od takvih “stvari”, koja se radi sa najviše Ljubavi. Kada se desi dobra svirka, i kada dobijemo neku “finu “ inspiraciju, posle nastupa idemo kući presrećni i zadovoljni.

Bezuha je snimio i dva instrumentalna solo albuma : 1994 -  Tamo gde spava Sreća, i  2006 - Kao ja  (PGP RTS), a uskoro bi trebalo da bude objavljeno i novo ostvarenje.

-Nikada nisam mislio da instrumentalna muzika, koju čovek stvara iz najveće dubine svoje duše, może da bude nešto što je komercijalno. Jednostavno sam imao potrebu da te pesme snimim, pre svega zbog sebe i zbog ljudi koji to vole da slušaju.  Żeleo sam da neke svoje żivotne situacije , kao i većina muzičara, dożivim kroz pesme… Kada sam tużan, ili kada sam ultra srećan, kada mi naiđe inspiracija, sednem u svoj studio, i to snimim. Imao sam čast da na ta dva prva albuma sarađujem sa većinom naših izvrsnih muzičara, kao sto su Vlada Golubović, Aleksandar Grujić, Ogi Radivojević, Miloš Petrović, Bata Bozanić, Miroslav Cvetković, Dragan Ivanović, Pera Radmilović, Ivan Aleksijević… Svi su ispoštovali tu muziku, i svima je bilo lepo dok su je svirali. Na novom albumu, koji će se zvati “Deo moje duše”,  naći će se  petnaest, šesnaest pesama.  Biće tu par pesama sa orkestracijom, ali je većina samo sa gitarama.. Poigravao sam se sa dve, tri gitare, koje u nekim pesmama, zvuče  poput harfe, ili nekog drugog  čudnog instrumenta… Sve pesme su dosta emotivne, i  neżne. Bas za moju dušu… Muzika je čudna stvar, tvrdi Duda. Što čovek više da muzici, muzika mu više vrati. Velika je greška sto ljudi misle da muzika może, onako, usputno da se radi… Čovek o toj vrsti umetnosti mora puno da razmišlja.

Duda Bezuha već dugo vremena drżi i školu gitare, i kako każe,  jako je zadovoljan svojim učenicima.

-Meni je drago da tu decu naučim nesto više o tom “prostranstvu” koje muzika pruża… Ljudi sebe “ograniče”… Neki muzičari nauče nesto napamet, pa na svirkama , tu istu kompoziciju, dvadeset godina, sviraju na isti način. Ja deci ukażem na to , da je muzika “lutanje”, da su ta muzička “prostranstva” ogromna. Granice u muzici ne postoje… granice su samo u ljudima. Učim ih da ne treba da budu moji “klonovi”, vec da je bitno da razvijaju svoju maštovitost i kreativnost.  Učim ih i da pišu pesme… Napišemo, recimo, tri akorda, pa na “million” načina otkrivamo kako bi to moglo da se odsvira.  Sve je to deo kreativnosti i lepote , kada je muzika u pitanju. To je ono što ispunjava onoga ko svira, navodi umetnik.