Aktuelni projekat Djordja Stijepovića je i web site „Art of Slap bass“, u okviru kojeg promoviše predstavnike ovog umetničkog stila. Do sada je sarađivao i nastupao pored najznačajnijih imena sa svetske muzičke scene, kao sto su: Lemmy Kilmister, Tommy Emmanuel, Marco Beltrami,„kraljica“ rockabilliy-ja Wanda Jackson, Slim Jim Phantom, bubnjar legendarnog rockabilly sastava „Stray Cats“.  U Beogradu mu je, u decembru, uručena i nagrada - Povelja sa statuetom Vojin Mališa Draškoci za 2019. godinu. Veče sećanja na Mališu organizovala je World Music asocijacija Srbije, a nagrada nosi ime čuvenog kompozitora, muzičkog pedagoga, kontrabasiste, i aranžera. Ɖorđe navodi da je jednim delom, ispunio i svoje dečačke snove.

„Kad se okrenem iza sebe i sagledam koji sam put prošao, da, onda primetim da sam dosta toga ispunio o čemu sam sanjao kao klinac. Ipak, mislim da su najveći izazovi ispred mene. I dalje sanjam, tako da se dečački snovi gomilaju, a ja se i dalje trudim da ih ostvarim.“

Lemmy Kilmister's side project The Head Cat - photo: Ann Leitel

-Odrastao si u muzičkoj porodici. Ko je još, pored tvojih roditelja, uticao na izgradnju tvog umetničkog izraza? Gde si kao klinac kupovao svoje prve ploče, i na koji način te je sve to „uobličilo“ kao umetnika?

„Prve ploče sam kupovao uglavnom ispred SKC-a kod par likova koji su redovno dobijali rockabilly i psychobilly albume, uglavnom iz Nemačke. Taj osećaj je bio neponovljiv. Naletiš na nešto o čemu si čuo da postoji, ali nije bilo interneta da to proveriš. Nešto naručiš, pa čekaš mesecima da stigne. Sav džeparac sam trošio na te ploče. Nešto kasnije se taj ukus znatno proširio, pa sam ubrzo počeo da kupujem punk, blues i jazz vinile. Kada sam se više zainteresovao za klasičnu muziku, učlanio sam se u Gete institut, odakle sam redovno uzimao klasične ploče. Često sam uzimao i partiture i analizirao šta se dešava u tim kompozicijama. Mama mi je bila profesor klavira, a tata je bio član „Kola“. Na porodičnim proslavama se uvek pevalo i sviralo. Verujem da je sve to zajedno pomoglo da kreira moj muzički ukus, i na neki način, odredi životni put. Posebno bih izdvojio mog profesora Vojina Draškocija, koji je uticao na mene, ne samo kao muzičar, nego i kao čovek. Imam utisak da mi je on proširio muzičke vidike i pomogao da se oslobodim stega koje su me ograničavale u sazrevanju kao umetnika.“

-Kontrabas si počeo da sviraš sa 13 godina. Postoji beleška da si pohađao klasičnu muzičku školu, kako bi svoje roditelje ubedio da ti kupe omiljeni instrument. Sve je dovelo do toga da si završio Muzičku akademiju u Beogradu. S tim u vezi, koliko veruješ da sve čemu se čovek iskreno posveti, zaista pomaže u izgradnji ličnog „puta“? 

"Haha, da, tako je nekako i bilo. Sećam se da sam smišljao način na koji bih mogao da ih nagovorim da mi kupe kontrabas. Probao sam da im objasnim koliko je od životne važnosti da za bend, koji sam osnovao sa drugarima u petom razredu, imam kontrabas, jer su ga imali Stray Cats i Elvis. To nije upalilo, ali jeste plan sa muzičkom školom. Jedino što sam morao da obećam je da ću završiti nižu muzičku školu. Posle sam i nastavio obrazovanje. Bilo mi je stalo da što bolje naučim da sviram i razumem muziku. Akademija je bila najbolja ustanova u kojoj sam mogao da postignem taj cilj. Duboko verujem da kad se nečemu iskreno i u potpunosti predaš, da će to doneti neke rezultate. Međutim, znajući koje se sve prepreke i odricanja tu nalaze, ne bih se usudio da svoj put preporučujem nekim novim klincima. Drago mi je što mogu da budem primer da se neki tinejdžerski snovi ipak mogu ostvariti, koliko god to oni nedostižno delovali. Što se mene tiče, ja nemam utisak da sam uopšte imao izbora. Od kad sam otkrio svet muzike, više nije bilo povratka.“

Tiger Army photo: Jerina Vasiljević

U osamnaestoj godini, Djordje Stijepović se pridružio Balkan Music Club-u, i još tada je smatran za jednog od inicijatora World music scene u Srbiji.

-Nešto po čemu si se, pored kvaliteta sviranja, istakao na muzičkoj sceni u Americi, je tvoj neobičan i energičan nastup. U kojoj meri je, upravo Energija bitna kada je u pitanju „prepoznavanje“ jednog umetnika, ne samo od strane kolega, već i od strane publike? Koliko je važna energetska interakcija?

„Moja polazna tačka je bio rock'n'roll. Odatle sam krenuo, i iako sam znatno proširio svoj muzički ukus, nikad nisam zaboravio zbog čega sam počeo da se bavim muzikom. Scenski nastup i energija su zastitni znak rokenrola, tako da je to jednostavno deo mene od samog pocetka. Publika često “sluša” očima, pa tek onda ušima. Sa muzičarima je drugačije, tu nema „mazanja“ očiju. Smatram da je muzika apsolutni prioritet, ali da je nastup često najbolji način da se privuče publika, i na neki način, natera, da obrati pažnju na suštinu. Sama energetska interakcija sa publikom je neophodna. To je ipak najveća potvrda da ono sto radiš ima smisla, i da ima uticaja na slušaoce.“

-Na tebe kao umetnika, puno je uticala i tradicionalna jazz, i World muzika. Čitala sam u jednom članku da ti ipak voliš da insistiraš na tome da je muzika, zapravo jedna „celina“.

„Da, apsolutno. Mislim da je neopohodno naučiti, razumeti i poštovati stilske razlike, ali da je krajnji cilj, ipak, naći svoj autentični izraz. Za mene ne postoji manje vredan i više vredan muzički stil. Verujem da može da se podjednako dobro izrazi i u pank i u klasičnoj muzici. Mene usko određeni stilovi često sputavaju. Više volim da imam širinu u svom izrazu.“

photo: Samantha Madnick

Prema odluci Odbora za dodelu nagrade Reprezentativnog udruženja u kulturi „World Music asocijacija Srbije“, Djordju Stijepoviću je osamnaestog decembra 2019. dodeljena nagrada - Povelja sa statuetom Vojin Mališa Draškoci za 2019. godinu. Tim povodom, u Velikoj sali SKC-a u Beogradu, umetnik je održao koncert sa svojim, kako navodi, dragim prijateljima i omiljenim muzičarima - Aleksandrom Sedlarom, Vasilom Hadžimanovim i Peđom Milutinovićem. Repertoar je bio sastavljen od Stijepovićevih autorskih numera - etno, jazz, surf, r’n’r , ali, kako sam ističe,  i drugih stilova predstavljenim na svojstven način. Iste večeri, na bini je nastupila i Svetlana Spajić sa svojom pevačkom družinom.

-Na koncertu je, sudeći prema je prema interakciji sa publikom bilo puno pozitivne energije. Iako je to bilo uglavnom veče etno muzike, sa kolegama si napravio svojevrsnu „sintezu“ i neki svoj pristup žanrovima. Da li je to „uklanjanje granica“ u muzici, nešto u čemu je Vojin Draškoci uticao na tebe, i po čemu ga najviše pamtiš?

„Izuzetno sam počastvovan nagradom Vojin Draškoci. Ove godine sam nominovan i za Gremi za MTV Unplugged album koji sam snimio sa grupom Molotov iz Meksika, ali mi ova nagrada neuporedivo više znaci. O tome dovoljno govori podatak da na dodelu Gremija nisam ni otišao u Vegas, a u Beogradu sam bio par dana isključivo zbog dodele 18. Decembra.

Vojin Draškoci je jedan od ključnih ličnosti u mom životu koji mi je otkrio put kojim sam izabrao da idem. On mi je prvenstveno pomogao da povežem različite pristupe muzičkim žanrovima u jednu celinu. Sećam se da, dok nisam počeo da radim sa njim, sam bio potpuno zbunjen što konstantno učim tri različite muzičke teorije, koristim različitu terminologiju i sl, u zavisnosti da li sam u klasičnoj, jazz školi, ili sviram rock’nroll. To me je izluđivalo. Najviše ga pamtim po tome da je insistirao na vežbi i radu, ali da nikad nije bilo stresa koji je konstantno bio prisutan u školi. Povratio mi je želju i ljubav prema muzici, kao i poljuljano samopouzdanje.“

-U Beogradu si dva dana proveo i u studiju sa Aleksandrom Sedlarom, Vasilom Hadžimanovim, i Predragom Milutinovićem? Da li bi mogao da otkriješ šta ste snimali, i kada će publika moći to da čuje?

„Nakon koncerta u SKC-u 18. decembra, otišli smo u studio da snimimo repertoar sa koncerta. U pitanju su sve moje autorske numere etno, jazz, surf, r’n’r stilova predstavljene na neki naš način. Bilo mi je jako bitno da snimimo taj repertoar dok smo još bili zagrejani od koncerta i dok su nam sve note bile u prstima. Nemam konkretan plan kad će taj album biti izdat. Trenutno završavam moj rockabilly album na engleskom, tako da sam sad najviše na njega fokusiran.“

Djordje najavljuje da će prvi singl sa pomenutog albuma uskoro biti objavljen.

http://djordjestijepovic.com/

https://www.facebook.com/djordjestijepovic/

https://www.instagram.com/bullfiddlecat/